Zakon o zaštiti poslovne tajne: Zaštita po meri savremenog poslovanja
Pojam poslovne tajne je proširen i Zakon navodi pod kojim uslovima se informacije mogu smatrati poslovnom tajnom:
- informacije koje imaju komercijalnu vrednost upravo zato što predstavlja tajnu, dakle poseduje tržišnu vrednost
- lice koje je zakonito kontroliše u datim okolnostima je preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njenu tajnost
- informacije ili njeni delovi nisu opštepoznati ili lako dostupni licima koja obično dolaze u kontakt sa ovom vrstom informacija tokom svojih aktivnosti;
Poslovna tajna može se štititi na dva načina: preventivno i u situaciji kada dođe do njene povrede.
Neke od mera preventivne zaštite su pravilnici kojima se reguliše postupanje informacijama koje predstavljaju poslovnu tajnu, zaključivanje ugovora o poverljivosti tj. neobelodanjivanju poverljivih informacija sa licima koja potencijalno mogu da dođu u posed poslovne tajne, ili uključivanje klauzule o poverljivosti u komercijalne ugovore.
Ukoliko dođe do povrede, Zakon predviđa duže rokove za podnošenje tužbe, najkasnije u roku od pet godina od dana izvršenja povrede ili od dana poslednjeg izvršenja povrede, ako se povreda vrši kontinuirano.
Kazne za povredu poslovne tajne kao privredni prestup ostale su identične u odnosu na prethodni zakon, ali novi Zakon uvodi odgovornost i fizičkih lica i preduzetnika kojima može biti izrečena novčana kazna u iznosu do 150.000 dinara za fizičko lice, odnosno do pola miliona dinara za preduzetnika.
Zakon o zaštiti poslovne tajne donosi povoljnije uslove za savremeno poslovanje i prilagođen je modernom tržištu imajući u vidu da se savremeni biznis danas uveliko oslanja na obradu poverljivih informacija koje, na taj način, predstavljaju najvredniju imovinu.