Nakon sprovedene zakonske procedure, 27.11.2021. godine je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima (u daljem tekstu: Zakon), kojim se unose pojedine novine i preciziranja u osnovni statusni propis kojim se uređuju oblici i način obavljanja privredne delatnosti u Republici Srbiji.

U prethodnom periodu, velika pažnja je bila usmerena na institut prinudne likvidacije privrednih društava, sa čijom primenom se konačno otpočelo i putem kojeg je veliki broj privrednih društava obrisan iz nadležnog registra. Sprovođenje prinudne likvidacije je otvorilo veći broj pravnih pitanja, naročito u situacijama u kojima je razlog prinudne likvidacije bio nedostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja. Praksa je pokazala da ovaj razlog ne može biti otklonjen i pored volje pojedinih društava da ispune svoju zakonsku obavezu i tako se sačuvaju brisanja iz registra i prestanka postojanja.

Zakon precizira i dopunjuje odredbe o prinudnoj likvidaciji, te sada razdvaja otklonjive i neotklonjive razloge za prinudnu likvidaciju, a shodno tome, predviđa i različite rokove i procesne puteve prinudne likvidacije. Takođe, Zakon prioritet daje stečajnom postupku, odnosno, predviđa da u slučaju da za vreme trajanja postupka prinudne likvidacije, dođe do otvaranja prethodnog stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se prekida, a isti se obustavlja za slučaj da stečajni postupak bude i otvoren.

Odgovornost članova društva u slučaju brisanja društva u postupku prinudne likvidacije, sada je predviđena i u osnovnim odredbama ZPD-a, pored odgovornosti koja postoji u slučaju instituta probijanja pravne ličnosti.

Zakon takođe detaljnije uređuje pitanje sedišta privrednog društva, te izričito propisuje mogućnost da zainteresovano lice podnese tužbu nadležnom sudu, te da na taj način zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ukoliko lice koje ima pravo svojine na prostoru, nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Postupak po takvoj tužbi je hitan, te će omogućiti da se zaštite vlasnici prostora (poslovnih prostora, stanova, kuća), od neprijatnosti koje mogu da imaju usled činjenice da je na njihovoj adresi registrovano sedište društva mimo njihove volje.

Zakon uvodi i različite obaveze za društva, pa će tako sva društva morati da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, pored već postojeće obaveze postojanja registrovane adrese za prijem elektronske pošte. Primena ove odredbe ZPD-a počinje istekom 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona.

Za javna akcionarska društva je uveden niz obaveza koje se odnose na naknade direktorima i članovima nadzornog odbora ukoliko je upravljanje društvom dvodomno. Propisuje se obaveza postojanja politike naknada ovim licima, godišnjeg izveštavanja o naknadama, te se propisuju procedure raspravljanja i glasanja o istima na skupštini akcionara, te način dostupnosti akata koji se odnose na naknade organima upravljanja javnih akcionarskih društava.

Zakon takođe precizira i odredbe koje se odnose na posebne dužnosti prema društvu i to odredbe o dužnosti prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. U skladu sa tim, Zakon menja i zakonski opis krivičnih dela propisanih u ZPD-u, te se shodno izmenama i dopunama, propisuju i novi privredni prestupi za privredna društva i odgovorna lica.

Zakon je počeo da se primenjuje 27.11.2021. godine, osim pojedinih odredbi čija primena je odložena do 01.06.2022. godine. Javna akcionarska društva imaju obavezu da se usklade sa odredbama Zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona.